Tuga zbog gubitka ljubimca nije nešto što treba umanjivati. Ljubimac je često deo porodice, svakodnevni ritam doma i biće koje nas je dočekivalo bez pitanja i bez osude. Zato je prirodno da posle rastanka ostane praznina.
Prvi korak je da se bol ne gura pod tepih. Vlasniku treba prostor da kaže šta oseća, da sačuva fotografije, priče i male navike koje su činile odnos posebnim. Sećanje nije vraćanje unazad; ono je miran način da ljubav dobije mesto koje joj pripada.
Ako tuga dugo blokira san, rad, školu, odnose ili svakodnevno funkcionisanje, dobro je potražiti razgovor sa stručnom osobom. Podrška ne briše ljubav. Ona pomaže da se ona nosi dostojanstveno.